Николи Тесли човеку који је толико задужио човечанство а нас, његове сроднике, обавезао да наставимо његовим путем.

Ти си наш изданак, и са собом си у свет понео здрав и непомућен ум, бистро око и изнад свега благу и племениту душу рода свога. За тебе ни туђина, ни неоткривена и неиспитана читава научна поља нису представљала никакву препреку. Видео си далеко, далеко више од осталих, а после толиког времена које је протекло, примећујемо колико си још увек далеко испред нас. Твој ум је разумео збивања и процесе који се одвијају у природи, зато си са лакоћом у науци и техници усклађивао принципе и њихове могућности доводио до савршенства. Све што си замислио, а време ти дозволило, прилагодио си за добробит човечанства. Твоје идеје и недовршени радови који се протежу у више научних области још увек чекају на оне довољно способне да их разумеју и да их прилагоде људској употреби.

Човек може да има доста блага и много добрих особина, али ако његова душа све то не може да оплемени, усмери ка општем добру, онда се све те вредности губе и нестају, тамне на путу у заборав. Поред свих твојих добрих особина и дела која си створио, свет ти признаје само дела, јер су незаобилазна и срећу се на сваком кораку у животу, иако у потпуности нису ни свесни величине тих дела и начина на који си их поклонио човечанству. Живео си и стварао без жеље за личним материјалним богатством, а сва своја умна и духовна богатства си подарио човечанству, на теби тако својствен начин, опраштајући дугове дужницима својим, који су веровали твоме делу и теби самом. Ми те славимо ево и данас, због дела твога, али више због духа твога и склада који си имао у себи.

Твоја дела су велика, а твој дух је далеко, далеко изнад свега овдашњег, по томе те познајемо да си наш. Поштујемо те и славимо што си у туђини поред свих тегоба и искушења сачувао неокаљани дух својих предака и однео га са собом у вечност.

Понеки који хоће да та нешго додају и дописују из само њима познатих разлога, нису свесни да од твога дела, и кад се доста тога одузме, као што су зли и одузели, ти си Никола опет међу највећима највећи. Твој сан о људском благостању испуниће се онда када те многи који свакодневно проширују границе људског сазнања стигну, а поједини и престигну у доприносу на пољу науке.

Сећајући се на тебе и све твоје вредности, био сам ти на кућном прагу, у Смиљану, и нисам крочио у твоју кућу, а други су улазили. Заветовао сам се да треба нешто доиста велико и добро учинити, па стећи право да походим твој дом. Много је од тада времена прошло, свој завет нисам заборавио, а ни жељу да га испуним.

Размишљања о једном новом начину добијања електричне енергије довела су ме на твој пут вишефазних наизменичних струја. Са скромним знањем, али упоран да стигнем до краја и решења, упутио сам се, успут учећи. Стигао сам на то непрегледно научно поље електротехнике, које си ти открио и добар део осветлио решењима кој а су препородила живот људи на читавој планети.

Био сам збуњен, шетао сам по том разноликом и широком научном пољу са својом идејом у машти. Почео сам лагано да схватам склад свих сложених процеса и збивања на том огромном пољу, прислањао сам своју идеју и покушавао да је уклопим у те постојеће моделе, али без успеха. На крају сам схватио да би своју идеју остварио, морам закорачити у непознато, прећи ту вечну границу људског сазнања у таму, са својом идејом и уз помоћ ума свога је осветлити, представити је другима и објаснити њен принцип рада и њене могућности. Ето тако се стварају нова дела, и само тај пут води ка истини. Своју замисао сам преточио у дело и при крају сам да га завршим.

Са зебњом и тихим задовољством очекујем завршетак прототипа и његове пробе. Људски је надати се најбољем, знањем потпомагати могућности, и тако доћи до циља. Задовољство ми поткрепљују претходне пробе, које сам вршио у жељи да потврдим принцип, а онда његове могућности. А зебња и она тиха и танана треперења душе, да ли је то због неизвесности која је испред мене, или истине која je толико велика и добра, а са којом се морам овога пута срести, па да ме награди својом светлошћу за прегалство и неустрашивост на путу до истине. Није то зебња од страха, већ од радости коју треба поделити са другима, и што ћу потврдити исправност и величину твога дела, његову универзалност, а и што ћу испунити завет из младости.

Када машина буде прорадила, ми ћемо се сви радовати, а и теби ћемо послати поруку да смо успели да срушимо последњу препреку до истине и неисцрпног извора електричне енергије, све уз помоћ скривених могућности магнетне индукције.

С. Н. Грковић - Родољуб