logo-srl6

Nikoli Tesli čoveku koji je toliko zadužio čovečanstvo a nas, njegove srodnike, obavezao da nastavimo njegovim putem.

Ti si naš izdanak, i sa sobom si u svet poneo zdrav i nepomućen um, bistro oko i iznad svega blagu i plemenitu dušu roda svoga. Za tebe ni tuđina, ni neotkrivena i neispitana čitava naučna polja nisu predstavljala nikakvu prepreku. Video si daleko, daleko više od ostalih, a posle tolikog vremena koje je proteklo, primećujemo koliko si još uvek daleko ispred nas. Tvoj um je razumeo zbivanja i procese koji se odvijaju u prirodi, zato si sa lakoćom u nauci i tehnici usklađivao principe i njihove mogućnosti dovodio do savršenstva. Sve što si zamislio, a vreme ti dozvolilo, prilagodio si za dobrobit čovečanstva. Tvoje ideje i nedovršeni radovi koji se protežu u više naučnih oblasti još uvek čekaju na one dovoljno sposobne da ih razumeju i da ih prilagode ljudskoj upotrebi.

Čovek može da ima dosta blaga i mnogo dobrih osobina, ali ako njegova duša sve to ne može da oplemeni, usmeri ka opštem dobru, onda se sve te vrednosti gube i nestaju, tamne na putu u zaborav. Pored svih tvojih dobrih osobina i dela koja si stvorio, svet ti priznaje samo dela, jer su nezaobilazna i sreću se na svakom koraku u životu, iako u potpunosti nisu ni svesni veličine tih dela i načina na koji si ih poklonio čovečanstvu. Živeo si i stvarao bez želje za ličnim materijalnim bogatstvom, a sva svoja umna i duhovna bogatstva si podario čovečanstvu, na tebi tako svojstven način, opraštajući dugove dužnicima svojim, koji su verovali tvome delu i tebi samom. Mi te slavimo evo i danas, zbog dela tvoga, ali više zbog duha tvoga i sklada koji si imao u sebi.

Tvoja dela su velika, a tvoj duh je daleko, daleko iznad svega ovdašnjeg, po tome te poznajemo da si naš. Poštujemo te i slavimo što si u tuđini pored svih tegoba i iskušenja sačuvao neokaljani duh svojih predaka i odneo ga sa sobom u večnost.

Poneki koji hoće da ta nešto dodaju i dopisuju iz samo njima poznatih razloga, nisu svesni da od tvoga dela, i kad se dosta toga oduzme, kao što su zli i oduzeli, ti si Nikola opet među najvećima najveći. Tvoj san o ljudskom blagostanju ispuniće se onda kada te mnogi koji svakodnevno proširuju granice ljudskog saznanja stignu, a pojedini i prestignu u doprinosu na polju nauke.

Sećajući se na tebe i sve tvoje vrednosti, bio sam ti na kućnom pragu, u Smiljanu, i nisam kročio u tvoju kuću, a drugi su ulazili. Zavetovao sam se da treba nešto doista veliko i dobro učiniti, pa steći pravo da pohodim tvoj dom. Mnogo je od tada vremena prošlo, svoj zavet nisam zaboravio, a ni želju da ga ispunim.

Razmišljanja o jednom novom načinu dobijanja električne energije dovela su me na tvoj put višefaznih naizmeničnih struja. Sa skromnim znanjem, ali uporan da stignem do kraja i rešenja, uputio sam se, usput učeći. Stigao sam na to nepregledno naučno polje elektrotehnike, koje si ti otkrio i dobar deo osvetlio rešenjima koj a su preporodila život ljudi na čitavoj planeti.

Bio sam zbunjen, šetao sam po tom raznolikom i širokom naučnom polju sa svojom idejom u mašti. Počeo sam lagano da shvatam sklad svih složenih procesa i zbivanja na tom ogromnom polju, prislanjao sam svoju ideju i pokušavao da je uklopim u te postojeće modele, ali bez uspeha. Na kraju sam shvatio da bi svoju ideju ostvario, moram zakoračiti u nepoznato, preći tu večnu granicu ljudskog saznanja u tamu, sa svojom idejom i uz pomoć uma svoga je osvetliti, predstaviti je drugima i objasniti njen princip rada i njene mogućnosti. Eto tako se stvaraju nova dela, i samo taj put vodi ka istini. Svoju zamisao sam pretočio u delo i pri kraju sam da ga završim.

Sa zebnjom i tihim zadovoljstvom očekujem završetak prototipa i njegove probe. Ljudski je nadati se najboljem, znanjem potpomagati mogućnosti, i tako doći do cilja. Zadovoljstvo mi potkrepljuju prethodne probe, koje sam vršio u želji da potvrdim princip, a onda njegove mogućnosti. A zebnja i ona tiha i tanana treperenja duše, da li je to zbog neizvesnosti koja je ispred mene, ili istine koja je toliko velika i dobra, a sa kojom se moram ovoga puta sresti, pa da me nagradi svojom svetlošću za pregalaštvo i neustrašivost na putu do istine. Nije to zebnja od straha, već od radosti koju treba podeliti sa drugima, i što ću potvrditi ispravnost i veličinu tvoga dela, njegovu univerzalnost, a i što ću ispuniti zavet iz mladosti.

Kada mašina bude proradila, mi ćemo se svi radovati, a i tebi ćemo poslati poruku da smo uspeli da srušimo poslednju prepreku do istine i neiscrpnog izvora električne energije, sve uz pomoć skrivenih mogućnosti magnetne indukcije.

S. N. Grković - Rodoljub

© 2013